OTKRIVAMO: U nižim ligama odavno važi zakon „tri za tri”!

Sumnja se da je u poslednje tri godine namešteno više od 80 fudbalskih mečeva u Srbiji. – Gde je završio delegatski izveštaj sa utakmice između Radnika i Novog Pazara? Poslednji nasrtaj na srpski fudbal dogodio se u Lazarevcu, kada je Radnički iz Kragujevca brutalno oštećen, da ne kažemo pokraden, u meču protiv domaće Kolubare u Prvoj ligi Srbije.

Dok se Evropa prestrojavala, tražila najbolji mogući put ka ozbiljnijem fudbalskom društvu, mi smo po starom običaju išli unazad. U novonastalom fudbalskom poretku, koji je krojen na početku novog veka, Srbija još nije zauzela mesto koje joj objektivno pripada. Za naš klupski fudbal, koji nikako da se izvuče „iz živog blata” jer je u kandžama fudbalskih moćnika (čitaj fudbalske mafije) put do vrha, postao je teži nego ikada…

Fudbal odavno više nije igra za siromašne, jer su prošla vremena, kada su navijači dolazili na stadione da uživaju u majstorijama, viteškoj borbi, prelepim potezima, driblinzima, golmanskim bravurama, gde se na terenu do poslednjeg minuta nije znao pobednik. Fudbal je odavno postao biznis u kome se okreće ogroman novac, koji se na kraju uglavnom sliva u džepove moćnika „iz senke”.

Više niko u ozbiljnom fudbalskom svetu ne veruje u našu ligu. Često i kladionice u poslednji čas „skidaju” utakmice naše Super i Prve lige sa lista, jer znaju da su u Srbiji na delu mutne fudbalske radnje. Tako je nedavno iz Niona, sedišta Evropske fudbalske unije (Uefa) procureo dokument u kome piše da je kod nas namešten čak 81 meč i to u periodu od samo dve godine, pa je zbog toga FSS stavljen pod lupu Uefe?!

Onog časa kada je predsednik države lupio u sto, kao da se upalilo zvono za uzbunu. Vučić je najavio konačan obračun sa fudbalskom mafijom, ali u toj borbi treba krenuti od nule. To vrzino kolo u kome se sve zna i ništa ne zna ni najveći mađioničar ne bi umeo da se snađe. Ukoliko se država ozbiljnije ne pozabavi fudbalom naš najpopularniji sport bi veoma brzo mogao da dotakne samo dno, prema kome ide neverovatnom brzinom.

Da li u Srbiji uopšte postoji klub koji nije nameštao utakmice? Naravno da ne postoji, samo je pitanje volje hoće li to kad tad izaći u javnost. Ne tako davno, posle utakmice u Surdulici između Radnika i Novog Pazara (2:1), kada je glavni sudija bio Majo Vujović, namerno dosudio penal za Radnik, obezbedivši domaćinu važnu pobedu, delegat tog meča je tu spornu situaciju (dosuđen nepostojeći penal za domaćina) zabeležio dao u svom izveštaju, ali su Kokezini puleni brzo zataškali tu nečistu radnju. A koliko je takvih primera bilo na našim fudbalskim terenima?

Nedavno je u Novom Sadu za nameštanje utakmice osuđen nekadašnji sudija Srđan Obradović. A koliko je takvih primera bilo i broj im se ne zna. Da se u srpskom fudbalu događaju u najmanju ruku čudne stvari potvrđuje i činjenica da je taj isti sudija donedavno bio posmatrač na Prvoj ligi, odnosno neko ko je ocenjivao sudije!!!

Ne prođe godina a da iz Niona ne stigne neka pritužba na naše utakmice. Zato se svaki pošteni sportski, posebno fudbalski radnik, s pravom pita: ako se tako  nameštaju utakmice u Super i Prvoj ligi kakva je onda situacija u nižim ligama, gde odavno važi zakon „tri za tri”.

Sve se glasnije govori da su srpskom fudbalu pod hitno potrebne promene, koje se kad tad moraju dogoditi.To bi značilo da je na svim fudbalskim nivoima potrebno ozbiljno prekomponovanje, jer ukoliko ne dođu ljudi koji do sada nisu okaljali obraz u fudbalu, loše nam se piše.

Be the first to comment

Ostavite komentar