Mladi krajiški pesnik za Glas Srbije Info


petar

Petar Bursać je mladi rodoljubivi pesnik, rođen u Beogradu, korenom iz Krajine. Pišući pesme neguje krajišku tradiciju čuvajući je od zaborava. Povodom dana podsećanja na srpsko stradanje u pogromu Oluja, naš reporter ga je intervjuisao:

Sa kojim izazovima se srećete kao pesnik u promovisanju krajiške kulture i poezije i kako se osećate povodom današnjeg dana?

Na današnji dan osećam kao da mi se slama duša. Znate li onaj osećaj kad dođe leto i svako ode kod svoje babe i dede na sel, a ti nemaš gde. Divljač se spustila u sela i šeta po selima gde ih nikad nije bilo. Setim se pokojnog djeda na samrti kad nije bio pri sebi i mislio je da je u rodnom selu. Baba od 86 godina koja svaki dan spominje svoj rodni kraj u Lici, otac kome duša zadrhti na samu pomisao na rodno selo. Teško je preneti emociju, al’ to radim srcem i dušom. Krajina treba da se voli, a taj narod da se razume. Pošto se pored poezije bavim muzičkim stvaralaštvom iz srca i duše prenosim svoju emociju prema kraju odakle potičem i voleću ga dok sam živ, pisaću o njemu i neću dati da se zaboravi nikada! Volim moj narod iz Krajine, on mi je najveća podrška.

Pored pisanja pesama, da li imate još neke angažmane u promociji krajiške kulture i u očuvanju sećanja na progrom?

Pre svega moje je mesto sa narodom i sa njim sam uvek. Ono što čujem i osetim, to prebacim na papir. To mi je najveći angažman, a to je da sam uz svoj narod. Koliko je važna podrška države Srbije Srbima iz Krajine i da li je ona prisutna u zadovoljavajućoj meri? Rekao bih da nije na zadovoljavajućem nivou. Dokle god se ne istera pravda za zlodela narodu Krajine, možda tada i bude na zadovoljavajućem nivou. Na ovaj način mislim da letimo u zaborav jer više nikome ne valjamo! Samo mogu da kažem kao što sam naveo u jednoj svojoj pesmi posvećenoj Zdravku Tolimiru u izvedbi Braneta Čičića

Dokle više tako nepravda nas ubi,

Za svaku krivicu terete se Srbi?

Dokle više tako, da li ima kraja,

Samo sloga Srbina spasava i spaja.

Podrška je važna jer ko zaboravlja žrtve svog naroda takva se država ne može zvati kao takva srećnom, tada nacionalna svest opada, a primitivizam i nepismenost rastu iz dana u dan. Samo uključite televiziju, otvorite novine, i videće šta nam sve to govori.

U kom stepenu su Srbi iz Krajine ujedinjeni oko rešavanja zajedničkog pitanja i sudbine?

U poslednjim godinama sve se komercijalizovalo, pa čak i sudbina. Ko god god je imao para iskoristio je to za svoje potrebe. Oni što su najviše profitirali nad sudbinom srpskog naroda u Krajini imaju najviše. Dok neki što su dali svoje sve jedva sastavljaju kraj sa krajem. Nigde se ne spominju, što je žalosno, ali oni ponosno ćute, nisu zarad interesa, već od srca dali sve. Mislim da će jednog dana samo sloga i zdrav razum pomoći ne samo Srbima iz Krajine nego i iz svih krajeva. Dok se god vodimo pričom „Ja u klin ti u ploču“ nećemo daleko dogurati ako ne razumemo jedne druge, ako nemamo bar malo osećaja. Svojom hladnoćom zamrznućemo sve što još imalo vredi u našoj zemlji, a to je iskrena ljubav, rodoljublje i zdrav razum. Onaj koji sklapa oči nad svojim žrtvama i puštenu krv je već šteta sebi nego drugima.

Koliko su Srbi kao narod ujedinjeni i da li osećate solidarnost u dovoljnoj meri od Srba koji nisu poreklom iz Krajine?

Ne možemo da kažemo da Srbe koji nisu iz Krajine je baš briga za ono što se desilo. Ne treba sve ljude stavljati u isti koš. Siguran sam da još ima svesnih i poštenih Srba, ali ima i onih koji svojom glupošću remete mir i spokojstvo. Ponekad se čudim glupostima čoveka, a ponekad se pitam šta je to u čoveku koji ne mari za žrtve svog naroda. Da li je to siromaštvo duše ili samo nesvesnost. Osećanja i mišljenja su različita. Jedni nas kude i pljuju, a drugi saosećaju naše rane. Al’ Srbi iz Krajine najbolje znaju kako im je, od unuka do sinova, svakog bole iste rane!

Šta biste poručili našim čitaocima?

Pre svega, poručio bih da se drže ljubavi i sloge, da cene svoje i poštuju tuđe i da nikad ne pljuju po svom narodu. Raznih nas ima, al’ ako se svako popravi na svoj način zavladaće mir, blagostanje i preporod srpske nacije s’ obe strane Drine. Uz mir i slogu možemo pobediti svaku nepravdu i nedaću što nas je stigla.


 

 

Radmila Stolić

 

Be the first to comment

Ostavite komentar