DRUGI PIŠU: Ne postojimo

Nekad smo postojali. Radovali se, tugovali, sticali, gubili, voleli, mrzeli, postojali. Razmišljali smo o sitnim svakodnevnim stvarima, bavili se nekim svojim poslovima, spajali se po sličnostima, nekad se izbegavali zbog nepomirljivih razlika, nekad se ignorisali, nekad zagrevali, nekad hladili. Mnogi su radili neki svoj posao, posla radi. Kvalitet produkta je bio merljiv, bili smo uglavnom u srednjoj klasi, a ponegde smo bili i najbolji, a ono što nismo znali da radimo nismo ni radili. Postojali smo, kao najveći narod u skupini malih naroda, postojali smo kao ljudi, kao bića koja se nastavljaju, koja se međusobno uče i popravljaju, koja drže do sebe, do svog naroda, do svoje države, do svog sveta. Postojali smo i bili smo cenjeni.

ne-postojimo

Vajni upravitelji prilika naše male zemlje su nas pomalo lagali, krali pomalo, pomalo su koristili svoje položaje da bi stekli neku ličnu dobit, bilo je svega što i danas ima, ali u izuzetno maloj meri, skoro nikako. To je bilo ono vreme kada je čovek mogao da zaspi na klupi u parku sa sigurnošću da ne može ništa loše da mu se desi. To je bilo neko vreme u kom su „oni“ uvek bili na oprezu, jer ako bi bili uhvaćeni odlazili bi u zatvore, na otoke, bili bi dislocirani i kažnjavani, jer su činili stvari nedostojne ljudskih bića, ili života uopšte.

Suštinski je bilo svejedno koje su ideologije, religije, seksualne preferense, ili bilo koje od tih sporednih stvari za pojam života bili moderni, jer niko se nije usuđivao da prekrši ljudske norme, jer unutar svakog sistema je postojala mera kažnjavanja koja bi postizala efekat kom se stremilo. Neljudi su bivali kažnjavanji ne samo službenim merama, već i prezirom sredine, ignorisanjem njihovog postojanja, pa i klasičnim izbegavanjem takvih, a onda su se oni udružili…

Počelo je polako, da bi se sve brže i jače uspostavila vladavina neljudi. Deformisani, degenerisani, nastrani, jako mentalno oboleli, iskompleksirani, podmukli, lažljivi, prevaranti, kurve i nafrakane glupače, jalovuše i njihova pratnja, sadisti sa značkama i u odelima (ili potpomognuti „službama“), ubice, rušioci, uništitelji i sva ostala gamad se udružila i ponudili su svoje prkno okupatoru.

Osvajači Evrope su ubrzo krenuli da postavljaju svoje vojne jedinice, pa i najveću vojnu bazu u Evropi su napravili da bi svojim sjajem stavili Rammstein na drugo mesto, a šljam, ološ i bednici iz nekih drugih vremena im svesrdno pomažu u tome. Okupator ne pita, ne tiče ga se, on otima, potkupljuje, daruje, ucenjuje, truje, ubija i kida sve pred sobom, jer nije njegovo. U to ime je sebi našao „saradnike“. Neke je zapošljavao u svojim zemljama, neke je školovao, nekima je pomagao na razne načine, ali onda ih je spajao sa domaćim izmetom da bi što brže i jače uništili svoj narod, narod iz koga su potekli.

Taj narod smo nekad bili mi. Nosioci društva, stubovi kulture i znanja, prirodni nastavci svega što je bilo pre nas i što je trebalo da se nastavi. Bili smo ljudi u narodu, bili smo jedan narod u državi sa mnogo naroda i bili smo deo države koja je imala pasoš sa kojim je bez vize moglo da se putuje u skoro sve zemlje sveta. Vojska naše države je bila cenjena, naučnici su bili priznati, rado smo bili viđeni, a ljudski jednostavno i lepo smo umeli da ugostimo. Onda su došli oni. A sa njima su došli ratovi, uništavanja, razaranja. Sa njima se zlo proširilo i uvuklo se u sve institucije, sve do crkvi. Onda je sistematski uništavano sve. Nestajala je kultura, postavljene su kurve, postavljeni bezdušni i beskrupuluzni, nastrani i defektni… A da se sve to ne bi primećivalo stvorili su uslove da sve što je zdravo i pametno pobegne i da se oni koji ostanu razbole i skrajnu ako neće da im se pridruže. Tako je stvorena današnja politika u kojoj se više nego očigledno vidi da je otvoreno nasilje gamadi uz pomoć ili po nalogu okupacionih snaga na delu. Proizvođači smrti, bolesti i svih ranije nezamislivih grozota u vidu despotske kaste uništavaju sopstveni narod i uvoze druge bez reda i mere i novcem koji su pokrali su sebi po inostranstvima nakupovali razna imanja na koja će da se presele kad budu ovde uništili sve. Jer, nas ionako više nema.

Osvald Tomović

IZVOR: KONKRETNO

Šta mislite o ovome?

Ostavite komentar